Beograd -- Političke stranke u Srbiji su praktično postale i agencije za zapošljavanje. Toga su svesni i sami političari, ali inicijative da se situacija promeni- nema.

Srbijanka Turajlić (Beta, arhiva)

Apsolutna vlast partokratije, „partitodespotija” i gubitak svih kriterijuma, odnosno stavljanje partijske pripadnosti iznad svega, glavni je uzrok teške situacije, ocenjuju ugledni stručnjaci.

Kako piše "Blic", rešenje za to predviđalo bi i usvajanje kodeksa ili zakona prema kojem javna preduzeća i radna mesta u državnoj upravi ne bi smela da se doživljavaju kao izborni plen.

Mnogo mladih misli da nema šansu da se zaposli ako ne uđe u neku stranku. Ključ za rešenje leži u volji srpskih političara da se stvari promene, a takve inicijative u ovom trenutku nema, saglasni su sagovornici „Blica”.

„Najgore od svega je što ovdašnji političari i stranački predstavnici javno govore o funkcijama, preduzećima i ustanovama kao o partijskom plenu. Podela direktorskih funkcija i mesta po upravnim odborima ulazi u njihove koalicione sporazume. Prema tome se odnose kao da je nešto sasvim normalno. Za njih je plen sve što nije u privatnom vlasništvu, od škola i domova zdravlja do javnih preduzeća,“ kaže za „Blic” profesorka Srbijanka Turajlić, i naglašava da je problem nastao onda kada su stranke dobile svu vlast i kada su počele da odlučuju o stvarima koja su pitanja struke.

Rešenje bi, prema njenom mišljenju, bilo u usvajanju kodeksa kojim bi strankama bilo zabranjeno da javna preduzeća stavljaju u koalicione ugovore i da se obavežu da ljude zapošljavaju po stručnosti, a ne po partijskoj bliskosti.

"I to, međutim, kao i sve u ovoj zemlji, zavisi od volje političara," kaže Turajlićeva.

Sociolog Ratko Božović kaže da postoje partijske države, ali je „Srbija partijska država sa više partija, što je još gore”.

"Najjača partija se ponaša kao nekad SKJ, a sve ostale žele da je dosegnu," kaže Božović.

On objašnjenje za trenutnu situaciju nalazi i u dugom postojanju vakuuma nastalom posle rušenja jednog sistema krajem 80-ih godina, posle čega nije uspostavljen novi sistem.

"Zato živimo u društvu koje se može nazvati anomičnim, odnosno u društvu u kojem vladaju haos i bezakonje. Rešenje je u uspostavljanju normi kojima bi se branile vrednosti ljudskog rada, sposobnosti i ličnosti," dodaje Božović.

Za uspostavljanje odgovarajućih normi je i Aida Ćorović, direktorka NVO Urban-In, ali kaže da „sumnja da će političari pristati da sami sebi stave ovu omču oko vrata”.

"Sadašnje stanje je posledica držanja parlamenta u zapećku preko instituta blanko ostavki, koje su doduše ukinute. Kolateralna šteta tog sistema je potpuna deprofesionalizacija državne uprave i uvođenje moralno-političke podobnosti kao glavnog kriterijuma. Partije su trpale svoje ljude i na najmanje važna mesta. To je počelo još 90-ih godina, ali je posle 2000. usledila potpuna deprofesionalizacija," ocenjuje predsednik „Transparentnosti Srbija” Vladimir Goati.

O tome kakva je percepcija, pre svega mladih ljudi, svedoče i rezultati istraživanja rađenog sredinom 2011. godine na Beogradskom univerzitetu, prema kojem čak 40 odsto studenata veruje da se do posla lakše dolazi uz partijsku knjižicu ili neku drugu vezu.

Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, kaže da je imao nebrojeno slučajeva gde su mu se ljudi žalili da ne mogu da nađu posao jer nisu ni u jednoj partiji.

"Većina mladih ljudi mi kaže: „Nemamo šanse ako se ne učlanimo u stranku. A čak i ako se učlanimo, ima onih koji su u partiji pre nas, pa prvo moramo da čekamo da oni dobiju neki posao“, priča Popov.

"Menjaju se garniture na vlasti i svaka dovodi svoje kadrove, ali istovremeno ne otpušta ljude koje je dovela prethodna vlast. Ponašaju se po sistemu „ne diraj me - ne diram te”. Broj zaposlenih stalno raste, a efikasnost uprave opada," objašnjava Popov, a kao pozitivan navodi primer Inđije.

Uveden je sistem da problem koji prijave građani mora da bude rešen u roku od 48 sati, odnosno da građanin bude obavešten zbog čega to nije urađeno. Broj zaposlenih u opštinskoj upravi je sveden na minimum.

"Kada su druge opštine želele da uvedu isti sistem, centrale stranaka nisu to dozvolile jer bi to značilo da više ne bi mogli da se zapošljavaju partijski kadrovi," zaključuje Popov.

U brojkama to izgleda ovako:

•U javnom sektoru, uključujući i vojsku i policiju, radi oko 560.000 ljudi, a njihove plate su za 30 odsto veće nego u privredi

•U državnoj upravi je zaposleno 28.000 ljudi, a prosečna plata iznosi 46.000 dinara

•U Srbiji ima 570 javnih preduzeća, u kojima radi 110.500 građana Srbije

•Blizu 560 javnih preduzeća ima upravne odbore, u kojima sedi 11.760 uglavnom partijskih kadrova. Prema nezvaničnim procenama, državu koštaju oko 155 miliona evra godišnje

•Srbija ima preko 130 agencija, zavoda, saveta i direkcija, na koje se godišnje izdvaja oko 820 miliona evra. Procenjuje se da je u njima zaposleno blizu 10.000 ljudi.

Izvor

B92

Ostavite komentar