Situaciju u kojoj je lider Ujedinjenih regiona Srbije Mlađan Dinkić posle ovih izbora možda ništa tako dobro ne opisuje kao naziv one stare serije: „Povratak otpisanih”. Naime, sa osvojenih 5,51 odsto glasova opet se provukao kroz „iglene uši” i po ko zna koji put „obrukao” istraživače javnog mnjenja koji su predviđali da će ostati ispod cenzusa. I ne samo da je ušao u parlament nego ćemo, kako sada stvari stoje, Dinkića i njegove ljude ponovo gledati na nekim od najodgovornijih funkcija u državi. I sve to, posle i uprkos optužbama koje je tokom izborne kampanje razmenio sa bivšim, a izgleda i budućim koalicionim partnerima –Demokratskom strankom.

U čemu je tajna Dinkićevog uspeha?

Pre svega, lansirajući ideju regionalizacije koja je kasnije „pretočena” u decentralizaciju, on je oko sebe okupio lokalne lidere poput Verka Stevanović iz Kragujevca, Boška Ničićaiz Zaječara, Vladana Vasićaiz Pirota, Vidoja Petrovićaiz Loznice. A onda je, na vreme, počeo da ulaže pare u te sredine zahvaljujući činjenici da je držao pod svojom kontrolom Ministarstvo za nacionalni investicioni plan kao i resor ekonomije i regionalnog razvoja.

Rezultati izbora pokazali su da su se te investicije i te kako isplatile. Naime, najbolje izborne rezultate postigao je uglavnom u gradovima u koje je doveo najveće investitore i u koje se slilo najviše para iz Nacionalnog investicionog plana i Fonda za razvoj.

Dovođenje „Fijata” u Kragujevac zagarantovalo mu je prvo mesto na lokalnim izborima u ovom gradu. To je najveća investicija na tlu Srbije u proteklih nekoliko decenija. Vredna je oko 940 miliona evra i otvara oko 2.500 radnih mesta. Za „Fijatom” su u ovaj grad stigli i komponentaši švajcarski „Mejer mehanik” i italijanski „Becchis Osiride”. Ali i ulagači u trgovinske centre austrijska „Supernova” i izraelska „Plaza”, čije ulaganje u ovom gradu iznosi 88,4 miliona evra.

Dobar izborni rezultat u Nišu, odnosno treće mesto na listi, Dinkić najviše duguje „Benetonu” i „Juri”. Naime, Niš, kao nekadašnji centar elektronske industrije, pre ulaska u grupu gradova od posebnog značaja za razvoj republike imao je samo 4,5 miliona evra investicija u IT sektoru. Dolaskom softveraša, južnokorejske „Jura” i italijanskog „Dajteka”, investicije u ovoj privrednoj grani su uvećane za oko 40 miliona evra otvarajući prostor za oko 2.000 radnih mesta. U svoje zasluge, što je pokazao i u predizbornom spotu, upisao je i dolazak italijanskog „Benetona” koji planira da zaposli oko 2.700 radnika i investira 43, 2 miliona evra.

Gubitak ministarskog mesta zbog odvođenja „Gorenja” iz Valjeva u Zaječar, Dinkić je naplatio izvojevavši pobedu u ovom gradu. Otvaranje fabrike veš mašina u vrednosti oko 2,9 miliona evra u kojoj treba da se zaposli 300 ljudi jedina je investicija u Zaječaru. Ali je zato iz NIP-a samo u prošloj godini uloženo oko 180 miliona dinara u rekonstrukciju ulica, izgradnju javne garaže, školske sportske hale...

Pobeda u Pirotu može se pripisati prodaji fabrike „Tigar”. Ona je za vreme Dinkićevog ministrovanja prešla u ruke francuskog „Mišlina”, koji je investirao oko 18,7 miliona evra u ovaj grad.

Uz opasku da posle dva izborna iznenađenja koja je priredio, njegov uspeh već postaje pravilo, Miodrag Radojević iz Instituta za političke studije kaže da je lider URS-a imao dobro vođenu kampanju u kojoj je uspeo da birače ubedi da ove državne projekte treba poistovetiti sa politikom URS-a.

„Dinkić je koristio poziciju sa koje je mogao kritikovati vladu jer je napuštanjem ministarske pozicije napravio određenu distancu u odnosu na nju”, ocenjuje Radojević.

Druga ideja koju je „gurao” tokom kampanje bila je departizacija, odnosno donošenje zakona kojim se zabranjuje zapošljavanje po partijskom ključu, odnosno da jedini kriterijum bude stručnost. Mnogi su se nasmejali ovakvom Dinkićevom zahtevu jer su baš on i njegova stranka u javnosti bili doživljavani kao sinonim za partijsko zapošljavanje. Doduše, on to nije ni pokušavao da demantuje tokom kampanje, ali je dao časnu reč da će sa tom praksom prekinuti.

Iako kritike na račun Dinkića uglavnom stoje, analitičari ipak upozoravaju da ono što se njemu spočitava moglo bi na dušu da se stavi i najvećem broju drugih političara. Prema mišljenju Vladimira Goatija, predsednika Transparentnosti Srbija, Dinkić je u poslednjem momentu lansirao neke izuzetno prihvatljive ideje.

„Protiv regionalizma se ne može biti ako ste za demokratiju. Možda još važnija stvar je departizacija, odnosno profesionalizacija državnog aparata. Ali podsećam da je on učestvovao i u metropolizaciji Srbije kao i u deprofesionalizaciji javne uprave. Shvatio je, međutim, da su to problemi koji su vremenom, posle 2000. godine, nagomilavani i da su sada eksplodirali. Zato je nesporno da je našao prave ideje za izbore”, smatra Goati.

Radojević kaže da je opaska o Dinkiću kao rodonačelniku partijskog zapošljavanja pomalo predimenzionirana.

„Koreni partijske države su stariji i od Mlađana Dinkića i od njegove stranke. To je tradicija koja se u Srbiji neguje od uspostavljanja parlamentarizma i koja je očuvana i u poluvekovnom periodu socijalističkog samoupravljanja. Neka vrsta nepisanog pravila za napredovanje u karijeri i za dobijanje posla je moralno-politička podobnost. I to je jedan od najvećih problema u funkcionisanju javne uprave u Srbiji”, mišljenja je Radojević.

Imajući u vidu sve što čini, Dinkić je, prema oceni Goatija, osoba kojoj nema premca u Srbiji po sposobnosti da angažuje druge i da sistematski radi na promociji svojih ideja.

„U tom smislu je on čudo. Vrlo brzo svojom nesvakidašnjom energijom uspeva da te ideje raširi i da pridobije veliki broj ljudi za njih. U svakom slučaju odlikuju ga neverovatna sposobnosti i radinost, i u tom pogledu mu, čini mi se, nema premca u političkom establišmentu Srbije”, zaključuje Goati.