Čačak – Žitelji Čačka koji ugrade solarne kolektore na stambene ili poslovne zgrade dobiće podsticajna sredstva iz gradskog budžeta. Odluka o davanju finansijskih stimulacija meštanima još nije ušla u postupak, ali je njeno usvajanje istaknuto u ovogodišnjem programu korišćenja fonda za ekologiju.

Pored toga, u planu za ovu godinu jesu projektovanje i nabavka opreme za uvođenje biomase kao energenta u JKP „Gradsko zelenilo“, kao i postavljanje oglednog bloka fotonaponskih ćelija na jednom javnom zdanju u gradu.

Ovo su samo neke pojedinosti iz rečenog programa, koji je nedavno usvojilo Gradsko veće Čačka. Planira se da tokom godine u zaštitu životne sredine bude uloženo 39,6 miliona dinara iz gradskog budžeta.

– Naš grad, s razlogom, posvećuje sve veću pažnju ovoj oblasti društvenog života. A pre samo 11 godina postojala je tek neka komisija za ekologiju pri Izvršnom odboru – kazao je na sednici GV Velimir Mitrović, pomoćnik gradonačelnika.

On je naveo da program korišćenja sredstava za 2012. godinu ima ukupno 22 stavke, od kojih su četiri potpuno nove. Prva se tiče projektovanja sistema za prečišćavanje otpadnih voda, katastar zagađivača biće završen ove a projektanti bi svoj posao trebalo da počnu tokom 2014. godine.

– Pre toga neophodno je obaviti hidrološka merenja. Nabavićemo uređaj koji će na glavnom gradskom kolektoru meriti protok vode tokom 24 sata što će se povezivati sa podacima o njenim svojstvima, i direktno pomoći da se odredi vrsta tehnologije za prečišćavanje – veli Mitrović.

Druga novost je rekultivacija degradiranih zemljišta pa će stari deo gradske deponije, od tri do četiri hektara, biti zasejan slonovom travom radi proizvodnje biomase. Treća je podrška „Komunalcu“ za pokriće dela troškova prevoza otpada do komunalne deponije „Duboko“ kod Užica, kako ne bi došlo do poskupljenja komunalnih taksa za iznošenje smeća.

– Četvrti novitet obuhvata rekultivaciju šuma u čačanskom kraju gde su pre pola veka na erodiranim goletima zasađeni četinari jer su jedino oni i mogli da se održe. Ali, ti borovi će izgoreti jer ne trpe povišene prolećne temperature i smanjenu vlažnost u letnje doba. Zato su te šume osuđene na lagano čišćenje i na tom prostoru ostaće listopadno drveće, niklo u međuvremenu. Posao smo počeli zajedno sa stručnjacima „Srbijašuma“ i sprečićemo da se taj prostor obezvredi.

Programom se predlaže i niz drugih mera koje bi unapredile čovekovu okolinu. To je, recimo, potreba da inspekcija za zaštitu životne sredine pet puta godišnje nenajavljeno meri buku pri delatnosti pojedinih preduzeća i zanatskih radnji. Zatim, Čačak je 2006. počeo sa prikupljanjem otpada sa seoskog područja, obuhvaćeno je više od 90 odsto teritorije, ali su uočeni nedostaci koji se moraju otkloniti: pojava ambalažnog otpada od agrohemikalija, životinjskog otpada, neinertnog otpada iz biljne proizvodnje i otpada od poljoprivredne mehanizacije koji se drži u prihvatnim posudama.

Bagrem i kiselo drvo iz Amerike i Kine sve više potiskuju autohtone vrste u čačanskom kraju, hrast i bukvu, koje su zahtevnije u pogledu ekoloških faktora a eksploatacija im je daleko veća. Time se menja sveukupna životna zajednica, pa se uljezi moraju držati pod ograničenjem.

Redovnim obavezama u ovoj oblasti pripadaju zaštita fikusa u čačanskom Domu kulture, nezvanično najvećeg na Balkanu, i Gojkovića lipe u Gornjoj Trepči, koji su zaštićeni kao spomenici prirode.

Inače, Zavod za zaštitu prirode Srbije predložio je gradskoj upravi u Čačku da pet hrastova i jedan bor na ovom području takođe budu zaštićeni kao spomenici prirode, ali o tome još nije rešavano. To su cer u Rošcima, star 250 godina i najveći u Srbiji, lužnjak u Donjoj Gorevnici (400 godina), sladun u Slatinskoj Banji (200 godina), lužnjak u čačanskoj ulici Kneza Miloša (250 godina), takođe lužnjak na ulazu u Mrčajevce (150 godina), kao i crni bor u dvorištu Osnovne škole „Mladost“ u Ježevici, koji na osami raste 200 leta.

G. Otašević